Ekonomska i finansijska kriza koja je zahvatila svet u proteklih više od dvanaest meseci dovela je do značajnih promena ekonomskih politika u zapadnom svetu. Šta mislite o ovim promenama? Kako treba da razumemo često ponavljanu tezu da živimo u vremenu oživljavanja kejnzijanizma?

 Bili ste lični prijatelj Fridrihu Hajeku i Miltonu Fridmanu. Kako biste objasnili najznačajnije teorijske razlike između njih dvojice, i čije je opšte stanovište u ekonomskoj teoriji, naročito u razumevanju finansijskih kriza i uloge monetarne politike, bliže vašem?

 Kakvo je vaše mišljenje o američkoj politici u prošlom veku i sadašnjoj politici predsednika Obame? U kojoj meri smatrate da je bivši predsednik Buš odgovoran za oblikovanje pravca sadašnje ekonomske politike i ekonomskih rezultata u Americi?

 Koji su najveći izazovi sa kojima se danas Amerika susreće?

 Srbija je na putu pridruživnja EU. Kako bi ste poredili osnovne ustavne principe EU i USA, i koja je najviša cena koju Srbija treba da plati za članstvo u EU?

Pejović: Ustav Sjedinjenih Država je preživeo više od 200 godina. Štaviše, on je stvorio najjaču ekonomsku silu u svetu ikada poznatu. EU već ima probleme. Mora stalno da primorava zemlje članice da uvek iznova glasaju oko osnovnih ugovora. Za mene EU predstavlja lošu vest za individualne slobode i slobodno tržište. Ona je dobra vest za birokrate koji dobijaju više moći i ljude sa univerziteta koji dobijaju grantove. Pogledajte sve te programe (koje finansiraju poreski obveznici EU) koje EU ima za mlade ljude. Od njih se ne traži da objektivno analiziraju učinak EU na individualne slobode i slobodno tržište. Od njih se traži da hvale EU. Kada sam upoznao jednu grupu tih „drugova“ u Torinu (tri meseca sam proveo u istoj zgradi sa njima)  podsetio sam se na pesmu koju sam morao da pevam u mladosti: „Mi smo mlada vojska Titova“. Samo što je to malo promenjeno u  „Mi smo mlada vojska Evropske Unije“.


 Protivili ste se načinu na koji su političari u Istočnoj Evropi razumeli i sprovodili tranziciju. Koji su vaše osnovne teorijske i praktične primedbe sprovođenju tranzicije u Istočnoj Evropi? Koje bi ste slučajeve izdvojili kao uspešne priče a koje kao neuspešne?

Pejović: Ni jedna bivša komunistička zemlja nije povešala članove politbiroa. Zašto je bilo u redu vešati vodeće naciste a ne i vodeće komuniste? Ovi poslednji su pobili više ljudi. Takođe, danas većinom, ako ne i svim bivšim komunističkim zemaljama, upravljaju ljudi koji su bili komunisti ili koji bi bili komunisti da je partija zadržala moć. Mislim da su Vaclav Klaus i Mart Lar jedini pravi borci za slobodu u Istočnoj Evropi. Mislim takođe da su istočno evropske zemlje napravile grešku kada su dopustile da im „zapadni stručnjaci“, MMF i Svetska banka upravljaju tranzicijom. Ti eksperti nisu snosili troškove svojih savetovanja, već su ih snosili građani Istočne Evrope. Štaviše, većina tih eksperata su kabinetski socijalisti puput Nutija (Nuti), Svejnara (Swejnar), Horvata, Vaneka i drugih.  
   

 U teoriji je  dobro poznata Pejović-Furbotn teorema. Da li bi ste bili ljubazni da nam je objasnite. Kako treba interpretirati ekonomska iskustva bivše Jugoslavije imajući u vidu ovaj teorijski okvir?

Pejović: Nije bila potrebna Furbotn-Pejović teorema da bi Titov gangsterski režim bio odbačen. Eirik i ja smo pokušali da pokažemo da je radničko samoupravljanje (i kodeterminacija u Zapadnoj Evropi) ideja koja ima i koja je zaista imala pogubne posledice. Pitanje je jednostavno: ako je radničko samoupravljanje dobra ideja zašto je potrebno da ga vlada  primenjuje i zašto je potrebna vlada da ga štiti od konkurencije drugih tipova ekonomskih organizacija?


 Prošle godine je izašla vaša novu knjiga „Law, Informal Rules and Economic Performance“. Koji su osnovni nalazi do kojih ste došli o relaciji između formalnih i neformalnih pravila i ekonomskih učinaka? I kako se ovi nalazi mogu primeniti na tranzicione ekonomije?

Pejović: Najbolji odgovor je da se knjiga pročita.


 Koje su po vašem mišljenju osnovne slabosti tranzicione politike u Srbiji?

Pejović: Ja već godinama pokušavam da pronađem bar jednu prednost.


 Zvaničnici u Srbiji pokušavaju da lociraju mesto na kome je posle egzekucije od strane komunista tajno sahranjen general Draža Mihailović. Kakva je vaša procena istorijske uloge generala Mihailovića?

Pejović: Mihailović nije bio izdajnik. Izdajnik je bio Tito koji je obećao Nemcima da će se njegova vojska boriti protiv Britanaca ako oni dođu na Balkan. Takođe mislim da je Mihailović bio slab lider što je, kako se pokazalo, narod Balkana veoma skupo platio. Ono što su Tito i komunisti učinili u Jugoslaviji (a komunisti i drugde) prevazilazi zajedničke zločine Nemaca, Italijana, Bugara, ustaša, četnika, ljotićevaca, nedićevaca, plave garde, bele garde i svih ostalih formacija koje su postojale u bivšoj Jugoslaviji.


 Zajedno sa Jovanom Džonom Plamencom i Ljubom Sircom vi ste najistaknutiji emigrant antikomunista iz bivše Jugoslavije koji je ostavio tragove u teoriji i političkim tokovima zapadnog sveta. Možete li našim čitaocima preneti neke od vaših prisećanja vezanih za vaš odnos sa Plamencom i Sircom?

Pejović: Radije bih ocenu svoje uloge prepustio sudu tržišta ideja. Plamenca lično ne poznajem. Ni jedan od nas se ne može porediti sa Sircom. Niko od nas nije morao da plati cenu koju je Ljubo platio. Uprkos svemu što su komunisti učinili njemu i njegovoj porodici, on nikada nije izgubio integritet i  ljubav prema slobodi.